Povezanost muzike i književnosti – programski simfonizam romantičara

 Zdravo! U današenjem postu ću vam malo više pisati o programskom simfonizmu romantičara, ali ću se dotaći nekih književnih dela kao što su ,.Romeo i Julija", ,,Faust"...

U toku srednje škole, nije bilo baš puno oblasti iz istorije muzike koje su mi bile zanimljive kao simfonijska poema i programski simfonizam romantičara. Da me ne shvatite pogrešno, obožavam istoriju muzike i sve oblasti su mi bile zanimljive, ali ove naročito. Da biste mogli da razumete šta je simfonijska poema, moram malo da vas uvedem kroz programski simfonizam romantičara.

Ovo je jako složena  tema i odlučila sam da ću ovu temu podeliti u dva posta, link do drugog posta će se naći ovde. Danas sam htela o da pišem o  ideji programske muzike, kao i o Hektoru Berliozu. U sledećem postu ću vam pisati o Francu Listu i o simfonijskoj poemi.  Takođe, ovo su sve stvari koje smo učili u srednjoj i pošto sam ja naučila ovu lekciju iz knjige, uzela sam udžbenik koji smo koristili kao izvor.

 

Kod romantičara programsku muziku romantčara oblikuje francuski umetnički duh; u francuskoj umetnosti bila je proklamovana ideja o potrebi ,,obnove muzike putem poezije“. Njeni zastupnici  nisu bili samo francuski kompozitori već i drugi umetnici koji su stvarali i delovali u Parizu, poput Franca Lista. Među prvima koji se bori za pomenute ideale bio je Hektor Berlioz, francuski kompozitor, dirigent i muzički pisac. On se, kao čovek od pera, vatreno zalagao za pomenute ideje, i svojim programom i tumačenjem značenja programnosti inspirisao na polemiku kompozite prestavnike ,,apsolutne“ muzike, koji su zastupali mišljenje da muzici nisu potrebna tumačenja ,,sa strane“, izvan same muzike. Oni estetičku suštinu muzičkog dela traže u njemu samom, bez pomoći vanmuzičkog programa. [1]

 

Manifest programske simfonijske muzika je ,,Fantastična simfonija“ Hektora Berlioza iz 1830. godine. Neću vam puno pisati o njoj jer mislim da je najbolje da je preslušate, ostaviću vam link ovde. Celokupna priča je raspoređena u 5 ,,činova“, a u prvom delu se izjavljuju emocije prema Harijeti Smitson – Berliozovoj budućoj supruzi, a inače engleskoj glumici koju je gledao u Šekspirovim delima igranim u Parizu.[2] Tako smo na samom početku dobili povezanost muzike i književnosti, ali i glume i ljubavi. 

U ovom delu je eksperimentisao sa formom stavova – pod uticajem opere na simfonijsku koncepciju. U ovom delu nije fokus na formi, već na novom orkestarskom zvuku. Uvodi nove instrumente u  simfonijski orkestar – harfu, Es-klarinete, engleski rog i zvona. Gudački instrumenti više ne dominiraju, već su jako bitni drveni i limeni duvački instrumenti, čak i udaraljke – timpani imaju solo na kraju trećeg stava. [3]

Nakon ,,Fantastične simfonije“ nastavio je da eksperimentiše. Napisao je ,,Harolda u Italiji“ (kombinacija koncerta za violu i simfonije), a potom je sledeći Betovena uveo soliste i hor u dramskoj simfoniji ,,Romeo i Julija“ i tako je izašao van granica instrumentalne muzike. Komponovao je dramsku legendu ,,Faustovo prokletstvo“ prema Geteu, a ovo je delo u kojem učestvuju solisti, hor i orkestar. [4]

Nadam se da ste uživali u ovom postu, a ja jedva čekam sledeći jer ću se tada više posvetiti povezanosti muzike i književnosti.

 

Do sledećeg posta, 

Ema 💗

---

[1] Izvor: Istorija muzike za III i IV razred srednje muzičke škole – Sonja Marinković

Izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 32. strana

[2] Izvor: Istorija muzike za III i IV razred srednje muzičke škole – Sonja Marinković

Izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 33. strana

[3] Istorija muzike za III i IV razred srednje muzičke škole – Sonja Marinković

Izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 34. strana

[4] Izvor:  Izvor : Istorija muzike za III i IV razred srednje muzičke škole – Sonja Marinković

Izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 34. strana